night time is my time

pred spavanje čitam mešu begića i gledam dokumentarce o ajkulama. otisnem se na pučinu bez imalo straha. leđima ka suncu, usnama ka dnu.

my boy builds coffins

pita me "stvarno ti je život tako dosadan?" kao da ja ne bih voljela gledati svijet kroz njegove filtere. okrečila sam balkon tri puta, u tri različite boje, samo da bih shvatila da je bio najbolji onako samo omalterisan. ove ruke ništa dobro napraviti ne mogu. kad bi im jedini posao bio da budu mirne, snašao bi ih najjači tremor ikad. jednom sam brala višnje i iznervirala se jer sam nagnječila svaku. bolje da sam se vješala na toj grani. "ho'š reći nekom o ovom?" "šuti, budalo, ovo se nikom ne govori!"